SULEJMAN OBARA REKORDE I OSVAJA ŽENE U SRBIJI!
Prošla nedelja, noć kada je smrću Ali Rize “lišće palo”, a junaci najgledanije turske serije, na euforičnu radost publike, posetili Beograd, bačena je u senku gotovo sutradan. Vreme za taj sevdah je iscurelo već u
A da bi se i oni koji sumnjaju u to uverili da je priča o najvećem osmanlijskom osvajaču za tren oka pronašla “uporište” kod nas, već posle druge emitovane epizode stigli su podaci agencije “AGB Nilsen”. Istraživanje je pokazalo da je serija zadobila već 1.700.000 gledalaca, a da je sultan “osvojio” svaku treću ženu u Srbiji pišu Novosti.
Teoretičar kulture Ratko Božović podseća da dobar prijem turskih serija treba da se dovede u vezu, pre svega, sa istorijskom povezanošću Srba i Turaka.
- Činjenica je da su nam Turci mnogo bliži od Latinoamerikanaca ili Britanaca, čije nam “proizvode” plasiraju - kaže Božović. - A ta bliskost se, osim u običajima, sistemu vrednosti i temperamentu, oslikava i u nekim jezičkim ostacima.
“Veličanstvena” saga je, kako piše u uvodnoj špici, zasnovana na istinitim istorijskim događajima i ličnostima. Serija dočarava 16. vek - period kada je, zahvaljujući sultanu Sulejmanu I, Osmanlijsko carstvo bilo na vrhuncu moći. On je 1521. osvojio i Beograd, a o planovima za njegovo pokoravanje govorilo se već u četvrtoj epizodi, gde se naša prestonica spominje kao ugarska tvrđava - teško osvojiva. Njegove zaostavštine na ovim prostorima su, između ostalog, Bajrakli džamija u Beogradu i Stari most u Mostaru.
Međutim, osim slika o bitkama i pohodima, serija prikazuje i buran sultanov život, intrige na dvoru i u haremu, zbog čega se saga našla na udaru islamskih ekstremista. Revoltirani načinom na koji je predstavljen Sulejman Veličanstveni, oni su u Turskoj organizovali velike proteste i jajima gađali plakate glavnog glumca Halita Ergenča (poznatog i po ulozi Onura u “1001 noći”). Glumac je čak “počašćen” sa nekoliko pretnji smrću. Protestima su se pridružili i članovi porodice poslednjeg turskog sultana Abdulhamida Drugog. Pobunjenici su bili nezadovoljni, prvenstveno, time što je harem prikazan kao mesto u kojem su žene bile seksualne robinje, a sultan kao prototip amoralnosti. Taj revolt, ipak, nije “zakačio” naše gledalište, s obzirom na podatak da je ova turska epopeja mnogima postala najveći “merak”.
Nije poznato koliko epizoda nam predstoji do Sulejmanovog osvajanja Beograda, pa pod znakom pitanja ostaje i dilema - hoće li taj trenutak “poljuljati” zavidan “odziv” gledalaca. Zasad je, uglavnom, sve veličanstveno.
izvor
www.smedia.rs
Prošla nedelja, noć kada je smrću Ali Rize “lišće palo”, a junaci najgledanije turske serije, na euforičnu radost publike, posetili Beograd, bačena je u senku gotovo sutradan. Vreme za taj sevdah je iscurelo već u
A da bi se i oni koji sumnjaju u to uverili da je priča o najvećem osmanlijskom osvajaču za tren oka pronašla “uporište” kod nas, već posle druge emitovane epizode stigli su podaci agencije “AGB Nilsen”. Istraživanje je pokazalo da je serija zadobila već 1.700.000 gledalaca, a da je sultan “osvojio” svaku treću ženu u Srbiji pišu Novosti.
Teoretičar kulture Ratko Božović podseća da dobar prijem turskih serija treba da se dovede u vezu, pre svega, sa istorijskom povezanošću Srba i Turaka.
- Činjenica je da su nam Turci mnogo bliži od Latinoamerikanaca ili Britanaca, čije nam “proizvode” plasiraju - kaže Božović. - A ta bliskost se, osim u običajima, sistemu vrednosti i temperamentu, oslikava i u nekim jezičkim ostacima.
“Veličanstvena” saga je, kako piše u uvodnoj špici, zasnovana na istinitim istorijskim događajima i ličnostima. Serija dočarava 16. vek - period kada je, zahvaljujući sultanu Sulejmanu I, Osmanlijsko carstvo bilo na vrhuncu moći. On je 1521. osvojio i Beograd, a o planovima za njegovo pokoravanje govorilo se već u četvrtoj epizodi, gde se naša prestonica spominje kao ugarska tvrđava - teško osvojiva. Njegove zaostavštine na ovim prostorima su, između ostalog, Bajrakli džamija u Beogradu i Stari most u Mostaru.
Međutim, osim slika o bitkama i pohodima, serija prikazuje i buran sultanov život, intrige na dvoru i u haremu, zbog čega se saga našla na udaru islamskih ekstremista. Revoltirani načinom na koji je predstavljen Sulejman Veličanstveni, oni su u Turskoj organizovali velike proteste i jajima gađali plakate glavnog glumca Halita Ergenča (poznatog i po ulozi Onura u “1001 noći”). Glumac je čak “počašćen” sa nekoliko pretnji smrću. Protestima su se pridružili i članovi porodice poslednjeg turskog sultana Abdulhamida Drugog. Pobunjenici su bili nezadovoljni, prvenstveno, time što je harem prikazan kao mesto u kojem su žene bile seksualne robinje, a sultan kao prototip amoralnosti. Taj revolt, ipak, nije “zakačio” naše gledalište, s obzirom na podatak da je ova turska epopeja mnogima postala najveći “merak”.
Nije poznato koliko epizoda nam predstoji do Sulejmanovog osvajanja Beograda, pa pod znakom pitanja ostaje i dilema - hoće li taj trenutak “poljuljati” zavidan “odziv” gledalaca. Zasad je, uglavnom, sve veličanstveno.
izvor
www.smedia.rs
0 коментара:
Постави коментар