Vreme posvećeno sebi
Nazrelija odluka koju možete doneti je - da budete srećni. Jednostavna odluka, ali sa brojnim aspektima...
Šta je to što vas ograničava? Koga krivite za ono što nemate a želite? Dok sebi postavljate ova pitanja, shvatićete koliko negativnih i toksičnih osećanja kulja vašim telo, čineći od njega napetu, tempiranu bombu koja samo čeka trenutak da eksplodira. Neki će reći, krivi su mi roditelji, neko će za svoje loše raspoloženje navesti nezadovoljstvo na poslu, neko će tom spisku pridodati ljutog šefa, besparicu... I da, sve su to činioci koji nas ometaju, ograničavaju. Ali onoliko koliko im dozvolimo.
Psihoterapeut Filis Kristal je izjavila: "Zbacite sa sebe mučno osećanje da ste iskorišćeni i jadni. Nikad niste bespomoćni. Uvek postoji rešenje." Tajna svake lične tranformacije leži u pokretanju i stvaranju svesne namere, a prvi korak podrazumeva da zaista želite preobražaj.
Postavite sebi pitanje: da li ste suštinski spremni da postanete sve što biste mogli, da prihvatite sve što proces tranformacije podrazumeva? A ponekad podrazumeva da, kao što je Herman Hese napisao, razorite čitav svoj svet poput ljuske jajeta, kako biste se ponovo izgradili. Istina je da je mali broj nas spreman da podnese ono što promena ovakve vrste nosi. Naročito jer nam ona često nanosi bol, zato što je veliki deo našeg identiteta uložen u način života na koji smo navikli. Međutim, boli i da nastavite po starom, u obrascima koji su prevazišli sopstvenu korisnost. Zato je važno da jasno definišete šta želite da budete i kako želite da vaš život izgleda. Time pokrećete inicijalnu, kompleksnu nameru i upućujete je u pravcu onoga što želite da postignete.
Reči se u tom procesu koriste kao moćno sredstvo transformacije, a jezik postaje ključni faktor samosvesnosti i samoosnaženja. Kada svoju nameru izgovorimo naglas, svaka ćelija u telu je čuje, svaka ćelija zna da smo spremni i šalje nam odgovor. Osim toga, moć reči se ogleda u zvuku, intonaciji i važno je da pažljivo odaberete reči, jer sve što kažete doprinosi energiji sredine u kojoj živite. Vi izgovarate reč i vi joj i dajete moć i ono što govorite vitalno je za način na koji egzistirate u svetu.
Međutim, ego, vaš lažni identitet, nastaviće da vam kontroliše život onoliko dugo koliko ga budete prihvatali kao svoj stvarni identitet. Koliko dugo ćete podnositi njegovu torturu zavisi od vašeg praga emocionalnog bola - tačke u kojoj ćete reći: "Mora da postoji nešto bolje", iskreno verujući da je to istina. Kada pokrenete nameru i definišete jasno promenu kakvu želite, dajete dozvolu svesti da interveniše u fizičkoj egzistenciji, ali dok se emocionalno ne očistite, vaš duh neće moći da pomogne.
To znači da ćete morati sebi da dozvolite da osećate, da ostvarite kontakt sa nadirućim emocijama, ne prekorevajući sebe zbog onoga što osećate, ne želeći da ta osećanja nestanu i ne zadržavajući ih duže nego što bi prirodno trajalo. Kada se bujica osećanja smiri, kada ona počnu da jenjavaju, i na kraju, kada sasvim nestanu, znači da je telo emocionalno čisto.
Bez obzira na to kako izgleda realnost, sve prepreke ste stvorili sami. Pred vama je zadatak suočavanja sa činjenicom da ne postoji niko drugi koga biste mogli da okrivite za svoje nedaće i da vidite sebe kao istraživače, učenike na putu ka duhovnom isceljenju.
Naš lažni identitet - ego- tvorevina je uma i struktuiran oko ispravnog postupanja. Kako um počinje da prozire sopstvenu varku uklapanja u društveno prihvaćene ili porodično nasleđene norme, tako se suočava sa pitanjem šta treba da uradi kako bi se pouzdano znalo da će se stvari sasvim sigurno dovesti u red. Um počinje da se buni, svi njegovi kritički glasovi se udružuju i nastaje skoro psihotično stanje u kojem, ma koliko iskustvo bilo neprijatno, nastaje momenat njegove predaje.
www.lovesensa.rs
Nazrelija odluka koju možete doneti je - da budete srećni. Jednostavna odluka, ali sa brojnim aspektima...
Šta je to što vas ograničava? Koga krivite za ono što nemate a želite? Dok sebi postavljate ova pitanja, shvatićete koliko negativnih i toksičnih osećanja kulja vašim telo, čineći od njega napetu, tempiranu bombu koja samo čeka trenutak da eksplodira. Neki će reći, krivi su mi roditelji, neko će za svoje loše raspoloženje navesti nezadovoljstvo na poslu, neko će tom spisku pridodati ljutog šefa, besparicu... I da, sve su to činioci koji nas ometaju, ograničavaju. Ali onoliko koliko im dozvolimo.
Psihoterapeut Filis Kristal je izjavila: "Zbacite sa sebe mučno osećanje da ste iskorišćeni i jadni. Nikad niste bespomoćni. Uvek postoji rešenje." Tajna svake lične tranformacije leži u pokretanju i stvaranju svesne namere, a prvi korak podrazumeva da zaista želite preobražaj.
Postavite sebi pitanje: da li ste suštinski spremni da postanete sve što biste mogli, da prihvatite sve što proces tranformacije podrazumeva? A ponekad podrazumeva da, kao što je Herman Hese napisao, razorite čitav svoj svet poput ljuske jajeta, kako biste se ponovo izgradili. Istina je da je mali broj nas spreman da podnese ono što promena ovakve vrste nosi. Naročito jer nam ona često nanosi bol, zato što je veliki deo našeg identiteta uložen u način života na koji smo navikli. Međutim, boli i da nastavite po starom, u obrascima koji su prevazišli sopstvenu korisnost. Zato je važno da jasno definišete šta želite da budete i kako želite da vaš život izgleda. Time pokrećete inicijalnu, kompleksnu nameru i upućujete je u pravcu onoga što želite da postignete.
Reči se u tom procesu koriste kao moćno sredstvo transformacije, a jezik postaje ključni faktor samosvesnosti i samoosnaženja. Kada svoju nameru izgovorimo naglas, svaka ćelija u telu je čuje, svaka ćelija zna da smo spremni i šalje nam odgovor. Osim toga, moć reči se ogleda u zvuku, intonaciji i važno je da pažljivo odaberete reči, jer sve što kažete doprinosi energiji sredine u kojoj živite. Vi izgovarate reč i vi joj i dajete moć i ono što govorite vitalno je za način na koji egzistirate u svetu.
Međutim, ego, vaš lažni identitet, nastaviće da vam kontroliše život onoliko dugo koliko ga budete prihvatali kao svoj stvarni identitet. Koliko dugo ćete podnositi njegovu torturu zavisi od vašeg praga emocionalnog bola - tačke u kojoj ćete reći: "Mora da postoji nešto bolje", iskreno verujući da je to istina. Kada pokrenete nameru i definišete jasno promenu kakvu želite, dajete dozvolu svesti da interveniše u fizičkoj egzistenciji, ali dok se emocionalno ne očistite, vaš duh neće moći da pomogne.
To znači da ćete morati sebi da dozvolite da osećate, da ostvarite kontakt sa nadirućim emocijama, ne prekorevajući sebe zbog onoga što osećate, ne želeći da ta osećanja nestanu i ne zadržavajući ih duže nego što bi prirodno trajalo. Kada se bujica osećanja smiri, kada ona počnu da jenjavaju, i na kraju, kada sasvim nestanu, znači da je telo emocionalno čisto.
Bez obzira na to kako izgleda realnost, sve prepreke ste stvorili sami. Pred vama je zadatak suočavanja sa činjenicom da ne postoji niko drugi koga biste mogli da okrivite za svoje nedaće i da vidite sebe kao istraživače, učenike na putu ka duhovnom isceljenju.
Naš lažni identitet - ego- tvorevina je uma i struktuiran oko ispravnog postupanja. Kako um počinje da prozire sopstvenu varku uklapanja u društveno prihvaćene ili porodično nasleđene norme, tako se suočava sa pitanjem šta treba da uradi kako bi se pouzdano znalo da će se stvari sasvim sigurno dovesti u red. Um počinje da se buni, svi njegovi kritički glasovi se udružuju i nastaje skoro psihotično stanje u kojem, ma koliko iskustvo bilo neprijatno, nastaje momenat njegove predaje.
www.lovesensa.rs
0 коментара:
Постави коментар